O projektu

Nakon oružanog sukoba, sećanje se u velikoj meri dovodi u pitanje. Ono se koriste u političke svrhe, a za izgradnju demokratskog i inkluzivnog društva je od suštinskog značaja kritičko pristupanje sećanju. Kao rezultat političke eksploatacije sećanja i konstrukcije sećanja, razvija se jedan dominantan narativ koji marginalizuje i ućutkuje raznolikost sećanja građana i različitost njihovih perspektiva.

Zvanični istorijski narativ na Kosovu ne kontekstualizuje samo poslednji oružani sukob. On seže dalje u istoriju, od Otomanskog carstva do Prvog i Drugog svetskog rata, perioda socijalističke Jugoslavije i građanskog i mirnog otpora u jednom veoma ograničenom stepenu. Mnogi aspekti pomenutih narativa prikazani su na veoma konzervativan i na sebe sumeren način, objedinjujući osećaj glorifikovanog albanskog vojnog i maskulinog otpora, žrtvovanja i pobede nad neprijateljima tog vremena, kao i osećanje lojalnosti i zajedništva sa saveznicima.

Materijalna kultura sećanja; statue, spomenici, mesta komemoracije i događaji koji reprodukuju ovo osećanje su na vidljiv i svestran način okupirali javni prostor Kosova i pejzaž sećanja, zamenivši prethodni (uglavnom sačinjen od srpskog i jugoslovenskog hegemonističkog sećanja). S druge strane, kulturnoj baštini, arhitektonskim i lokalnim spomenicima, kao što su vizantijski/pravoslavni/katolički arhitektonski spomenici, otomanski/islamski arhitektonski spomenici, (sahat) kule, arheološka nalazišta, muzeji, tvrđave, (stare) škole, biblioteke, privatne kuće poznatih ličnosti, itd., se pruža malo ili nimalo institucionalne zaštite, a njihov opstanak je ugrožen delovanjem vremena, ljudi i političkih i ekonomskih interesa.

Jednodimenzionalna kultura sećanja je preuzela i sistem obrazovanja i mladi je uzimaju zdravo za gotovo, dok je baština osporenog i dalekog sećanja zapostavljena i prepuštena zubu vremena.

Zahtev da kolektivno sećanje postane specifično i konstruktivno pre nego korisno ili prijatno, promenilo je naše društveno, političko i kulturno razumevanje nas samih i naših prijatelja. Trenutni tehnološki trend za direktno uključivanje i brzo širenje tehnologije digitalnom geolokaciom, može ubrzati promenu načina na koji mislimo, kako preinačujemo i kako pristupamo sećanjima iz prošlosti.

Program „Sećanje na Kosovu: pametno i dokumentovano sećanje“ i veb sajt ima za cilj da prikuplja, centralizuje i dokumnetuje pejzaž sećanja na Kosovu putem online medija i štampanih publikacija. Povećana upotreba pametnih telefona, informacija sa internta i velika pokrivenost internet mreža ukazuje na to da postoji velika mogučnost da se obezbedi i distribuira znanje koje bi podstaklo razvoj i unapredilo obrazovanje. S druge strane, katalozi i publikacije kao drugi izvor informacija popunjavaju nedostajuće praznine mogućnosti za promovisanje istorije, sećanja i kulturne baštine u reformisanom smislu, među mladima, građanima uopšte i kulturnih istraživača iz inostranstva, ali i kreatorima politika piscima udžbenika, naučnicima, istraživačima i  društvenim kritičarima, da se angažuju u oblasti seanja na kritičan i konstruktivan način.

Projekat ima za cilj da uspostavi kulturu sećanja koja se zasniva na dokazima, a ne na političkoj propagandi (što je bio slućaj do sada), istraživajući baštinu sećanja na Kosovu, i aktuelizujući to koristeći prednost inovacije i tehnologije. Takođe uvodi i alternativni metodološki okvir koji uključuje različite discipline (istorijska istraživanja, informatiku i tehnologiju) radi dostavljanja tačnih i nefiktivnih istorijskih podataka.

Informacija koje su sadžane u ovom veb sajtu su takođe dostupne kao publikacija koja se može preuzeti u sekciji “Publikacije”.

 

Priznanje

Ovaj projekat ni bi bilo moguće bez doprinosa naših prijatelja koji su bez oklevanja pomogli rad na terenu. Hvala: Lulzim Hakaj, Nexhmedin Spahiu, Pajtim Pasha, Arbnor Morina, Jusuf Xhibo, Dardan Rashiti, Arianit Rrahmani, Fatos Vraja, Januz Bytyqi & Argjent Hoxha

 

 

O projektu

Nakon oružanog sukoba, sećanje se u velikoj meri dovodi u pitanje. Ono se koriste u političke svrhe, a za izgradnju demokratskog i inkluzivnog društva je od suštinskog značaja kritičko pristupanje sećanju. Kao rezultat političke eksploatacije sećanja i konstrukcije sećanja, razvija se jedan dominantan narativ koji marginalizuje i ućutkuje raznolikost sećanja građana i različitost njihovih perspektiva.

Zvanični istorijski narativ na Kosovu ne kontekstualizuje samo poslednji oružani sukob. On seže dalje u istoriju, od Otomanskog carstva do Prvog i Drugog svetskog rata, perioda socijalističke Jugoslavije i građanskog i mirnog otpora u jednom veoma ograničenom stepenu. Mnogi aspekti pomenutih narativa prikazani su na veoma konzervativan i na sebe sumeren način, objedinjujući osećaj glorifikovanog albanskog vojnog i maskulinog otpora, žrtvovanja i pobede nad neprijateljima tog vremena, kao i osećanje lojalnosti i zajedništva sa saveznicima.

Materijalna kultura sećanja; statue, spomenici, mesta komemoracije i događaji koji reprodukuju ovo osećanje su na vidljiv i svestran način okupirali javni prostor Kosova i pejzaž sećanja, zamenivši prethodni (uglavnom sačinjen od srpskog i jugoslovenskog hegemonističkog sećanja). S druge strane, kulturnoj baštini, arhitektonskim i lokalnim spomenicima, kao što su vizantijski/pravoslavni/katolički arhitektonski spomenici, otomanski/islamski arhitektonski spomenici, (sahat) kule, arheološka nalazišta, muzeji, tvrđave, (stare) škole, biblioteke, privatne kuće poznatih ličnosti, itd., se pruža malo ili nimalo institucionalne zaštite, a njihov opstanak je ugrožen delovanjem vremena, ljudi i političkih i ekonomskih interesa.

Jednodimenzionalna kultura sećanja je preuzela i sistem obrazovanja i mladi je uzimaju zdravo za gotovo, dok je baština osporenog i dalekog sećanja zapostavljena i prepuštena zubu vremena.

Zahtev da kolektivno sećanje postane specifično i konstruktivno pre nego korisno ili prijatno, promenilo je naše društveno, političko i kulturno razumevanje nas samih i naših prijatelja. Trenutni tehnološki trend za direktno uključivanje i brzo širenje tehnologije digitalnom geolokaciom, može ubrzati promenu načina na koji mislimo, kako preinačujemo i kako pristupamo sećanjima iz prošlosti.

Program „Sećanje na Kosovu: pametno i dokumentovano sećanje“ i veb sajt ima za cilj da prikuplja, centralizuje i dokumnetuje pejzaž sećanja na Kosovu putem online medija i štampanih publikacija. Povećana upotreba pametnih telefona, informacija sa internta i velika pokrivenost internet mreža ukazuje na to da postoji velika mogučnost da se obezbedi i distribuira znanje koje bi podstaklo razvoj i unapredilo obrazovanje. S druge strane, katalozi i publikacije kao drugi izvor informacija popunjavaju nedostajuće praznine mogućnosti za promovisanje istorije, sećanja i kulturne baštine u reformisanom smislu, među mladima, građanima uopšte i kulturnih istraživača iz inostranstva, ali i kreatorima politika piscima udžbenika, naučnicima, istraživačima i  društvenim kritičarima, da se angažuju u oblasti seanja na kritičan i konstruktivan način.

Projekat ima za cilj da uspostavi kulturu sećanja koja se zasniva na dokazima, a ne na političkoj propagandi (što je bio slućaj do sada), istraživajući baštinu sećanja na Kosovu, i aktuelizujući to koristeći prednost inovacije i tehnologije. Takođe uvodi i alternativni metodološki okvir koji uključuje različite discipline (istorijska istraživanja, informatiku i tehnologiju) radi dostavljanja tačnih i nefiktivnih istorijskih podataka.

Informacija koje su sadžane u ovom veb sajtu su takođe dostupne kao publikacija koja se može preuzeti u sekciji “Publikacije”.

 

Priznanje

Ovaj projekat ni bi bilo moguće bez doprinosa naših prijatelja koji su bez oklevanja pomogli rad na terenu. Hvala: Lulzim Hakaj, Nexhmedin Spahiu, Pajtim Pasha, Arbnor Morina, Jusuf Xhibo, Dardan Rashiti, Arianit Rrahmani, Fatos Vraja, Januz Bytyqi & Argjent Hoxha